Prilikom analize cene kasko polise obratite pažnju na…
Kasko osiguranje predstavlja jedan od oblika osiguranja motornih vozila. Ovim osiguranjem obezbeđujete novčanu naknadu u slučaju materijalne štete na vašem vozilu usled saobraćajne nezgode, obesti trećih lica, vremenskih nepogoda, požara, eksplozije, krađe vozila itd (rizici kod kasko osiguranje). Kasko osiguranje spada u grupu dobrovoljnih osiguranja i kao takvo nije zastupljeno u meri kao zakonom obavezno osiguranje motornih vozila od autoodgovornosti. U nastavku bavićemo se najčešćim greškama koje korisnici kasko osiguranja prave prilikom ugovaranja ovog osiguranja.
- Novonabavna vrednost i suma osiguranja
Novonabavna vrednost vozila predstavlja vrednost novog vozila te marke i tog tipa i godišta. Ona se može odrediti kroz fakturu, ukoliko je u pitanju novo vozilo, ili kroz iskazanu novonabavnu vrednost u katalogu AMSS (knjiga sa spiskom svih mogućih motornih vozila razvrstanih po godištu, marki, tipu, nivou opreme za svako motorno vozilo i koja se na svakih 6 meseci ažurira). Najveći broj osiguravajućih društava prilikom izrade ponude a potom i polise osiguranja iskazuju novonabavnu vrednost vozila na ponudi tj. polisi. Sa druge strane, manji broj osiguravajućih društava na ponudi a zatim polisi ne iskazuje novonabavnu vrednost već sumu osiguranja vrednost vozila u trenutku zaključenja ugovora o osiguranju.
Zašto su novonabavna vrednost i suma osiguranja tako važne? Često, u želji da budu konkurentni sa cenom osiguranja, prodavci osiguranja prilikom izrade ponude za kasko osiguranje kao novonabavnu vrednost vozila ili sumu osiguranja uzimaju vrednosti koje su značajno niže od realne vrednosti. Dokle god je šteta na vozilu mala, ovaj “trik“ se neće primetiti. Međutim, kada je šteta na vozilu totalna, tu nastupa problem u obračunu štete jer se kao sadašnja vrednost vozila uzima vrednost vozila značajno niža od sadašnje što dovodi do nezadovoljstva korisnika osiguranja.
- Učešće u šteti
Najveći broj polisa kasko osiguranja na tržištu Srbije sadrži određeno učešće u šteti. Ono je obično kombinovano – i relativno u % i u apsolutnom iznosu (50, 100, 200 eura). Na ovaj način osiguravajuća društva onemogućavaju korisnike osiguranja da prijavljuju neke manje štete jer kada se odbije korisnikovo učešće u šteti, naknada bude zanemarljiva. Razlog za ovo je pre svega pravljene konkurentne ponude osiguranja, sa nižom cenom, kako bi ovaj program bio raspoloživ većem broju vozača. Česta je situacija u kojoj prodavci osiguranja, boreći se za veći obim prodaje i konkurentnost cene kasko osiguranja, u ponudu uključe i veće učešće u šteti od nekog standardnog (10%/100e najčešće). Na taj način, povećanjem učešća u šteti, snižava se cena osiguranja. Za korisnika osiguranja je ova situacija prihvatljiva sve dok se šteta ne dogodi a tada na scenu stupa preveliko učešće u šteti što automatski znači i manju naknadu od strane osiguravajućeg društva. Iz tog razloga, veoma je važno ispravno “izvagati“ učešće u šteti, kako, kada se šteta dogodi, korisnik osiguranja ne bi bio iznenađen ili nezadovoljan.
Tek kada se proveri vrednost vozila i učešće u šteti, kao treći kriterijum može se uzeti cena osiguranja (iako i pre nje ima važnih kriterijuma a to su npr. dostupnost procenitelja i vreme potrebno za procenu štete, dosadašnje iskustvo u radu sa osiguravajućim društvom…).
Autor: Nemanja Janković –Director at BISERNA POLISA Ltd. Insurance Brokerage Company.
